Zova kao Lek – Lekovitost Zove i Njena Upotreba

Zova (lat. Sambucus) je rod biljaka iz porodice Viburnaceae, koji obuhvata nekoliko vrsta, među kojima su najpoznatije crna zova (Sambucus nigra) i američka zova (Sambucus canadensis).

Zova je višegodišnja drvenasta biljka koja je u širokoj upotrebi na našim prostorima. Vodi poreklo iz Evrope i Severne Amerike odakle je proširena po celom svetu. Raste u obliku listopadnog grma ili manjeg drveta. Postoji oko od 40-ak vrsta zova, ali sve pripadaju rodu Sambucus. Najpoznatija vrsta je crna zova Sambucus nigra L. Latinsko ime sambucus znači harfa, a nigra znači crna, što se odnosi na boju njenih plodova. Često se naziva i crna zova, bazga, buzovka, bazgovina. To je hermafroditna biljka, a to znači da su i muški i ženski reproduktivni delovi sadržani u istom cvetu.

Karakteristike

• Izgled: Drvo zove je tvrdo i žuto-bele boje. Zove su obično grmovi ili manja stabla sa više stabljika. Njihovi listovi su veliki, često nazubljeni, a karakteristični su po neprijatnom mirisu kada se zgnječe.  Sami cvetovi su su sitni, mlečnobeli, petolatični prečnika oko 6 mm i formiraju se u grozdovima. Plodovi su crni ili tamnoljubičasti, sitni, a sazrevaju u kasno leto ili jesen.

• Miris: Cveće zove ima specifičan miris koji može biti prijatan ili neprijatan, u zavisnosti od vrste. Svojim mošusnim mirisom obično privlače leptire.

• Plodovi: Plod zove je crna bobica, koja je jestiva jedino kada je zrela i podvrgnuta procesu kuvanja. Plodove zove često koriste u pripremi raznih jela, kao što su džemovi, sirupi, vina i pite. Iako su plodovi jestivi, oni moraju biti dobro pripremljeni jer sirovi plodovi, kao i drugi delovi biljke (posebno seme), mogu biti otrovni zbog prisustva cijanogenih glikozida. Međutim, kuvanje ih razlaže i čini sigurnim za upotrebu.

Medicinska upotreba

Zova ima dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini. Od plodova i cvetova pravljeni su sirupi i čajevi koji se koriste kao prirodni lekovi protiv prehlada, kašlja, groznice i upala. Cveće se često koristi za pravljenje čajeva koji imaju umirujuće dejstvo, dok plodovi sadrže mnogo vitamina C i antioksidanata. Takođe, zova se koristi za stimulaciju znojenja, što može pomoći u smanjenju temperature kod groznice. Zova se često upotrebljava i prilikom ujeda i crvenila na koži.

Evo nekoliko ključnih informacija o lekovitosti zove:

• Jačanje imuniteta. Zova je veoma cenjena zbog svojih imunoloških svojstava. Cvetovi zove, posebno u obliku čaja, bogati su flavonoidima i antioksidansima koji pomažu u jačanju imunološkog sistema i sprečavanju prehlada i gripa. Sirup od zove se često koristi za lečenje simptoma gripa, kašlja i prehlade.

• Ublažavanje simptoma prehlade i gripa. Cvetovi zove deluju kao prirodni diuretik i znojenja, što može pomoći u smanjenju telesne temperature i ubrzanju procesa izlečenja kod prehlade i gripa. Takođe, zova pomaže u smanjenju kašlja, olakšava disanje i čisti disajne puteve.

• Protivupalna svojstva. Zova se koristi za ublažavanje različitih upala u organizmu, kao što su upale sinusa, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i kod upale kože. Biljka sadrži antiinflamatorne komponente koje mogu smanjiti otoke i bolove.

• Pomoć kod probavnih smetnji. Zova je blagi laksativ i može pomoći u ublažavanju konstipacije (zatvora). Takođe, pomaže u smanjenju nadutosti i gasova u stomaku, kao i u poboljšanju varenja.

• Detoksikacija organizma. Ova lekovita biljka deluje kao prirodni detoksikator jer podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, uključujući toksine i višak tečnosti. Ovaj efekat čisti bubrege i jetru, pomažući tijelu da se oslobodi od nakupljenih toksina.

• Pomoć kod kože. Zova se koristi i za tretman kožnih problema poput akni, ekcema i opekotina. Njen sok ili čaj može se primeniti direktno na kožu, gde umiruje iritacije, smanjuje crvenilo i pomaže u regeneraciji kože.

• Snižavanje krvnog pritiska. Neka istraživanja sugerišu da zova može imati blagi efekat snižavanja krvnog pritiska zbog svojih svojstava koja poboljšavaju cirkulaciju i zdravlje krvnih sudova.

• Antivirusna i antibakterijska svojstva. Plodovi zove, posebno u formi sirupa, pokazali su se efikasnima u lečenju virusnih infekcija, poput gripe, i bakterijskih infekcija, kao što su infekcije mokraćnih puteva. To je zbog njenog visokog sadržaja vitamina C, antocijanina i drugih aktivnih sastojaka.

• Upotreba plodova. Plodovi zove, koji se obično koriste nakon termičke obrade (sirovi plodovi mogu biti toksični), bogati su vitaminom C, flavonoidima i drugim hranjivim materijama. Zova u ovoj formi može se koristiti za izradu džemova, sokova ili kao dodatak drugim napicima.

Uputstvo za upotrebu

• Čaj od cvetova zove: Ovaj čaj je najpopularniji oblik upotrebe zove za jačanje imuniteta, ublažavanje simptoma prehlade i smanjenje upala.
• Sirup od zove: Poznato je da je sirup od zove efikasan za ublažavanje kašlja i prehlade, te je posebno koristan kod dece.
• Tinktura: Tinktura zove se koristi za detoksikaciju, poboljšanje cirkulacije i smanjenje stresa.

Uzgajanje

Zova cveta tokom leta i tada je u najvećoj meri izražena njena lekovitost. Zova je biljka koja se brzo širi i lako raste, pa je popularna u vrtovima, kao ukrasni grm ili drvce. Može brzo rasti putem korenskog izdanaka i dostići visinu i širinu od 2,5 do 6 metara. Najbolje raste kao pozadinski grm, kao neformalna živica, sa dovoljno prostora za prirodni rast.

Prednost je što je otporna na različite uslove, ali najbolje raste u vlažnim, plodnim zemljištima bogatim organskim materijama, u tlu koje je dobro drenirano, mada podnosi širok spektar zemljišta, uključujući tešku glinu. Sadi se u delimičnoj senci ili na punom suncu, a redovno orezivanje pomaže u održavanju zdravlja biljke i sprečavanju prekomernog širenja. Povećanje prinosa plodova se postiže sadnjom više sorti na istoj površini.

Koristi i rizici

Lekovitim se smatraju: cvetovi, plodovi i koren.

Dok su plodovi zove korisni i mogu biti vrlo ukusni kada se pravilno pripreme, treba biti oprezan jer neodgovorno konzumiranje sirovih plodova ili drugih delova biljke može izazvati trovanje. Korišćenje zove u pripremi hrane mora biti pažljivo, a posebno se savetuje kuvanje plodova pre upotrebe.

Velika većina vrsta zova deklarišu se kao otrovne biljke. Otrovni su, pre svega, nezreli bobičasti plodovi zove, a toksini se nalaze i u kori, listovima i letorastama. Toksini koji se nalaze u pojedinim delovima ove biljke su sambunigrin, prunasin i holokalin. Pokazatelji trovanja zovom su mučnina, povraćanje i proliv, praćeni bolovima u stomaku.

Insekti, bolesti i drugi problemi sa biljkama

Povremeno se javljaju problemi sa paukovim grinjama i vašima. Mogu se pojaviti rane, tačke na listovima i pepelnica. Grane su osetljive na lomljenje zbog vetra i snega tokom zime. Biljke brzo rastu i agresivno se šire, pa mogu postati korovske u nekim regionima.

Zanimljivosti

• Zova se često povezuje sa mitologijom i folklorom. U nekim kulturama, biljka se koristi kao zaštita od zlih duhova, a njeni plodovi smatraju se simbolom plodnosti.
• Čaj od cvetova zove bio je veoma popularan u srednjem veku i često se koristio za lečenje prehlada i gripa.

Napomena

Iako zova ima mnoge koristi, važno je napomenuti da je plodove zove potrebno termički obraditi jer sirovi plodovi mogu izazvati mučninu, povraćanje i proliv zbog prisustva cijanida. Takođe, pre nego što koristite zovu u terapeutske svrhe, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom, posebno ako imate postojeće zdravstvene probleme ili uzimate lekove.

Zova je svakako biljka koja zaslužuje pažnju zbog svojih brojnih lekovitih svojstava, pa je korisna za prirodnu prevenciju i lečenje mnogih uobičajenih zdravstvenih tegoba.