Med ne nastaje u tegli niti ga pčelar „pravi” umesto pčela. Put počinje na biljkama: pčele sakupljaju nektar, prenose ga u košnicu, prerađuju i čuvaju u ćelijama saća. Tek kada med sazri, pčelar može da izdvoji deo zaliha i pripremi ga za pakovanje.
Pitanje kako nastaje med ima zato dva dela. Prvi je rad pčelinje zajednice, od cveta do poklopljenog saća. Drugi je pčelarski postupak, od pregleda zrelog saća do tegle. Razumevanje te razlike pomaže i kada birate med prema poreklu i ukusu.
Sadržaj
Od čega pčele prave med?
Najpoznatiji početak je cvetni nektar. Pčela radilica obilazi cvetove i sakuplja slatku tečnost koju biljke luče. Nektar prenosi u posebnom mednom mehuru, odvojenom od organa za varenje hrane, a po povratku u košnicu predaje ga drugim radilicama. USDA ARS: prenos nektara u košnicu
Nektar nije isto što i polen. Polen je pre svega izvor hranljivih materija za pčele i čuva se u drugim ćelijama; med se ne dobija prostim mešanjem polena i vode. Pčele mogu sakupljati i medljiku, slatke materije povezane s biljkama i insektima koji se njima hrane. Zato poreklo meda ne mora uvek biti cvetni nektar. FAO: definicija cvetnog i medljikovog meda
Da li svaka tegla potiče od jedne vrste cveta?
Ne nužno. Pčele posećuju biljke koje su dostupne u vreme paše, a sastav nektara koji stigne u košnicu zavisi od mesta, vremena i cvetanja. Naziv poput bagremovog ili livadskog meda označava botaničko poreklo koje je za taj med relevantno; ne znači da je svaka pojedina kap došla sa jednog cveta. Više o razlikama u boji, ukusu i kristalizaciji pročitajte u našem poređenju bagremovog i livadskog meda.
Šta se dešava s nektarom u košnici?
Kada nektar dospe u košnicu, posao se nastavlja. Radilice ga prenose i raspoređuju u ćelije saća; tokom obrade dodaju enzime, a deo vode postepeno isparava. Strujanje vazduha koje pčele stvaraju mahanjem krila pomaže da se sadržaj zgusne. To nije trenutna promena: brzina zavisi od osobina nektara i uslova u košnici. FAO: obrada, isparavanje i sazrevanje
Med je zato mnogo koncentrisaniji od nektara s kojim je proces počeo. Njegove glavne šećere čine glukoza i fruktoza, dok se aroma, boja i odnos sastojaka razlikuju prema biljnom poreklu. Nije precizno objašnjavati ceo proces rečenicom „pčela samo unese nektar u saće”: prerada i smanjenje količine vode su ključni koraci. FAO: sastav i razlike u medu
Zašto pčele zatvaraju ćelije voskom?
Kada med sazri, pčele ćelije saća zatvaraju tankim slojem voska. Takav okvir često se zove poklopljeno saće. To je važan znak pri proceni zrelosti, mada odgovoran pčelar gleda i stanje zajednice i kvalitet meda, umesto da se oslanja na jednu fotografiju ili fiksan broj dana. FAO: sazrevanje i zatvaranje ćelija
Kakva je razlika između cvetnog i šumskog meda?
Kod cvetnog meda polazna materija je uglavnom nektar cvetova. Šumski med, odnosno medljikovac, potiče pretežno od medljike. Pčele i nju sakupljaju, prerađuju i čuvaju u saću; razlika je u početnoj materiji, a ne u tome da jedna vrsta „nastaje bez pčela”. FAO: poreklo medljikovog meda
Različito poreklo može dati drugačiju boju i aromu, ali se osobine ne mogu pouzdano odrediti samo pogledom na teglu. Ako želite više o tom posebnom poreklu, pročitajte naš vodič o šumskom medu.
Kada pčelar uzima med iz košnice?
Pčelar prvo pregleda društvo i okvire, pa za vrcanje bira zreo med. U košnicama sa pokretnim okvirima med se može izdvojiti iz okvira sa zrelim saćem bez nepotrebnog uzimanja legla i polena. Deo zaliha potreban je samoj zajednici, posebno kada nema dovoljno paše; zato iz iste košnice ne treba podrazumevati neograničenu količinu za berbu. FAO: izbor okvira i odvajanje saća
Poklopci od voska skidaju se sa ćelija, a okvir se stavlja u vrcaljku. Okretanjem se med izdvaja iz ćelija; saće u okviru može da se sačuva za ponovnu upotrebu. Med se zatim procedi da se uklone komadići voska i druge krupnije čestice, pa se čuva i puni u čiste, odgovarajuće posude. Ovi koraci su rukovanje već nastalim medom, a ne stvaranje meda iz nektara. FAO: otklapanje, vrcanje i ceđenje
Da li je vrcani med drugačiji od meda u saću?
Razlika je pre svega u obliku u kojem stiže do kupca. Vrcani med izdvojen je iz saća, dok med u saću ostaje u voštanim ćelijama. Sam postupak vrcanja ne govori automatski ni da je med „bolji” ni da je „lošiji”; važni su poreklo, zrelost, higijena i način čuvanja. FAO: različiti oblici meda
Od čega zavise boja, ukus i tekstura gotovog meda?
Biljno poreklo u velikoj meri utiče na miris, ukus i boju. Nektar različitih biljaka, odnosno medljika, ne daju identičan proizvod. Uz to, odnos glukoze i fruktoze i uslovi čuvanja utiču na to koliko će med ostati tečan ili će početi da kristališe. Kristalizacija sama po sebi nije znak da je med pokvaren; detalje smo objasnili u tekstu zašto se med kristališe. FAO: boja, ukus i kristalizacija
Kad med stigne u teglu, držite je dobro zatvorenu, na suvom mestu, dalje od direktnog sunca i preterane toplote. Med može upiti vlagu iz vazduha, pa pravilno zatvaranje pomaže da sačuva kvalitet. Ako vas zanima šta kao kupac možete, a šta ne možete proveriti bez laboratorije, pogledajte naš vodič kako prepoznati pravi med. FAO: skladištenje nakon vrcanja
Česta pitanja o nastanku meda
Da li pčele prave med od polena?
Ne. Polen je važan deo ishrane pčelinje zajednice, ali je polazna materija za cvetni med nektar. Kod medljikovog meda to je medljika. U medu se mogu naći čestice polena, što ne menja osnovni proces nastanka. FAO: definicija meda i porekla
Koliko je vremena potrebno da nastane med?
Ne postoji rok koji važi za svaku pašu i svaku košnicu. Vreme sazrevanja zavisi od sadržaja vode u polaznom nektaru, količine sakupljene tečnosti i uslova u košnici. Zbog toga je poštenije govoriti o zrelosti saća nego obećavati tačan broj dana. FAO: faktori sazrevanja
Da li pčelar proizvodi med?
Med stvaraju pčele. Pčelar upravlja košnicama, vodi računa o zajednicama, bira odgovarajuće okvire za berbu i rukuje medom pri vrcanju i pakovanju. Te dve uloge ne treba mešati.
Može li se poreklo meda utvrditi samo po boji?
Ne pouzdano. Boja može da nagovesti neke razlike, ali nije dokaz botaničkog porekla ili autentičnosti. Naziv, deklaracija, podaci o proizvođaču i odgovarajuće analize daju bolju osnovu za proveru od jednostavnog testa kašičicom ili pogledom u teglu.
Zaključak
Put od cveta do tegle počinje sakupljanjem nektara ili medljike, nastavlja se preradom i sazrevanjem u saću, a završava pažljivim izdvajanjem i pakovanjem meda. Pčele stvaraju proizvod; pčelar odlučuje kada i kako će izdvojiti deo zaliha za ljude.
Kada birate med, vrsta i ukus mogu biti praktična polazna tačka. Na primer, u našoj prodavnici možete pogledati bagremov med, bez pretpostavke da jedna vrsta predstavlja svaki korak i svaku pašu opisanu u ovom tekstu.
